ISTORIJSKI DAN U Beograd 5. oktobra stigle hiljade građana, policija prešla na stranu demonstranata, goreli su Skupština i RTS

 Kolona autobusa, automobila i kamiona kojima su pristizali pobunjeni bila je duga desetinama kilometara. Na pojedinim lokacijama buldožerima su probijali policijske blokade

Građani iz svih delova Srbije 5. oktobra 2000. došli su u Beograd. Demonstranti su stizali na plato ispred tadašnje Savezne skupštine SRJ, a bilo ih je toliko da je kolona autobusa, automobila i kamiona kojima su pristizali bila duga desetinama kilometara. Na pojedinim lokacijama probijali su buldožerima policijske blokade, u čemu su se istakli Čačani predvođeni Velimirom Ilićem. Okupilo se tada više stotina hiljada nezadovoljnih. Sve ostalo je istorija...

Razlog pobune dobro poznat - pokušaj krađe predsedničkih izbora, tj. odbijanje tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića da prizna rezultat predsedničkih izbora održanih 24. septembra na kojima je izgubio od kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS) i lidera Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislava Koštunice.Burno je bilo tog dana. Još tokom pre podneva policija je upotrebila suzavac ne bi li sprečila demonstrante da uđu u Skupštinu. No, ta akcija policije bila je bez uspeha. Demonstranti su upali u zgradu Savezne skupštine, koju su demolirali i zapalili, a isto je bilo i sa zgradom Radio-televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici. Iz Skupštine je tada odneto više desetina vrednih umetnina. Umesto daljih akcija protiv demonstranata, policija je ubrzo prestala da pruža otpor i mahom se pridružila građanima. U večernjim satima građane je sa terase Skupštine Beograda pozdravio novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a narednog dana, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz i čestitao mu. Koštunica je 7. oktobra položio predsedničku zakletvu pred poslanicima kao prvi demokratski izabrani predsednik Jugoslavije.

Danas, 21 godinu kasnije, veliki deo političkih aktera 50. oktobra je van politike ili nisu više živi.

Slobodan Milošević je juna 2001. izručen Haškom tribunalu, gde mu je suđeno za zločine iz devedesetih. Umro je 11. marta 2006. u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala. Njegova supruga Mira Marković pobegla je u Rusiju, gde je i umrla 2019.Koštunica je već godinama u političkoj penziji, a Zoran Đinđić ubijen je kao premijer Srbije 12. marta 2003. u dvorištu zgrade Vlade Srbije.

Inače, protest protiv režima Slobodana Miloševića započeo je zapravo štrajkovima rudara u rudnicima "Kolubare" 29. septembra 2000, što je rezultiralo većim zastojem u proizvodnji struje u Srbiji. Štrajk je počeo i u rudnicima Majdanpeka i Kostolca, u rafineriji u Pančevu. U demonstracijama 5. oktobra 2000. poginula je Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja je umro od srčanog udara. Ukupno je bilo povređeno 65 ljudi.